Режимска принципијелна недоследност

РЕЖИМСКА  ПРИНЦИПИЈЕЛНА  НЕДОСЛЕДНОСТ – ДОКЛЕ?

Често се у прошлости Србија налазила пред историјском дилемом – опстати или пропасти . Као по неком неписаном правилу најчешће је у тим судбоносним временима Србија имала велике умове, који су својим делањем опомињали народ на опасност која им прети и на преку потребу да се на време  „пробуде“. На нашу срећу имала је тада и много људи који су били високо морални и поштени према себи и другима, честитих људи који су били на страни правде – своје Србије. Тако је било током историје, на коју су неки и  данас толико поносни, а неки желе ( или их неко приморава ) да је што више забораве !

Ми већ годинама живимо у неком „другом“ времену, времену све већег безнађа у коме се развило црно семе националног пропадања, у коме је опасно набујао свакојаки разврат, шљам и пороци, у коме су морал,одговорност и солидарност све више заборављене категорије, у коме су мане постале врлине, а оно што се одувек сматрало људским врлинама постају највеће мане.

Нема никакве сумње да нас је до таквог стања довело скоро 30 година распадања државних и друштвених институција –  изградили су нам персоналну уместо институционалне државе;  потпуно промашене економске политике – успоставили су нам тзв. „бећар економију“ по принципима продај, потроши, позајми, уз потпуно губљење државног финансијског суверенитета; прихватања тихе колонизације државе наметнуте од стране западних империјалистичких сила, које се данас популарно називају глобалистичке државе – донели су нам „експеримент“ државу; владања невиђено неспособних, неодговорних и искварених домаћих политичких елита ( шта год под тим појмом подразумевали ) – укоренили су нам у Србији страховиту негативну селекцију на свим нивоима управљања и руковођења.

Тако смо дошли у врло тешку ситуацију, када је на свим нивоима власти и одлучивања превише нестручних лица, опасних незналица, дилетаната, манипулатора, купаца диплома и трговаца државом и њеним ресурсима, у којој се намножило никад више лопова, криминалаца и људи од којих би се постидео сваки озбиљан човек, у којој је укинута свака могућност разговора, договора, уважавања и толеранције,   у којој су се уздигли бројни лидери и  лидерчићи окружени углавном полтронима и послушницима. Они су нам успоставили систем у коме :

  • никад није било више подела и сукоба међу грађанима, а никад мање јединства међу њима,                                                      
  • никад више гађења, блаћења и етикетирања оних који мисле другачије, а никад мање стида и срама,                                     
  • никад више афера и прљавих игара, а никад мање одговорности,                             
  • никад више страха и неповерења, а мање поштовања и солидарности,                     
  • никад више апатије, депресије и ћутања, а мање добрих одговора и реакција,  
  • никад више лоповлука, криминала и корупције, а мање поштовања закона,    
  • никад веће „благостање“, а никад мање срећних и задовољних људи,                     
  • никад више страних инвестиција, а никад тежи положај радника и сељака, 
  • никад више разних …изама, а никад мање националног идентитета,                         
  • никад више прича о грађанским правима, а никад се мање грађани нису питали за оно што им живот    значи,                                                                                                 
  • никад више партија и странака, а мање демократије,                                
  • никад више државних и службених тајни, а мање јавности у раду оних који би морали да грађанима полажу рачуне о свом раду и поступцима,       
  • никад више лажи и обмана, а никад мање истине и правде,  
  • никад више старијих грађана, а никад мање младих људи у Србији,     
  • никад пунија гробља, а празније њиве и ливаде .

Уз горе наведене констатације мора се додати још једна, која најдиректније утиче на живот наших грађана, а то је сурова истина да ако грађанин нема добре везе са странком на власти, или њеним коалиционим партнерима, он онда нема никаква права.

Све то нас је данас довело у стање, које се метафорички може назвати  „пренапрегнутост пред пуцање“, у коме је врло тешко прогнозирати на који ће се начин оно решавати, а још теже какво ће бити решење.   На нашу жалост, то је управо оно што у Србији хоће и чему се искрено радују западни господари.

Зато је Србији,више него икада, сада потребна саборност  свих људи који више од свега желе њен опстанак  и развој, а не желе само пуку власт , односно, не желе  промену власти без темељне, суштинске, радикалне промене давно успостављеног система вредности.  Јер, проблем нису људи, проблем је постојећи систем који је  и  успостављен да би обезбеђивао реализацију стратегије „лошег управљања“.  Потребне су јој искрене патриоте и добри домаћини, који имају један заједнички именитељ око кога морамо да се саберемо – то је наша Србија, који су спремни да своје знање,углед  и ауторитет ставе на располагање свом народу  и својој држави – чији је опстанак опасно угрожен.  На њену срећу, она је и данас пуна таквих људи .

Може се поставити логично питање : зашто највећи број таквих људи већ није са овима који су на власти, или са онима који су у опозицији?  И добија се логичан одговор : зато што сматрају да су и  власт и опозиција већ дуги низ  година скројени од истог материјала, не верују им јер су их до сада безброј пута слагали, обманули, преварили, издали и да је потпуно бесмислено смењивати једне да би дошли други.    Они још увек , али са све мање стрпљења, чекају да се на јавној сцени Србије појави нека нова исконска снага, спремна за темељне, суштинске, радикалне промене, које ће обезбедити услове за толико очекивани свеопшти бољитак  Србије.

Може ли то бити наше удружење „Народна слога“ ?                                                   

Нас дванаесторица оснивача сматрамо да МОЖЕ  и да  су права прилика за то избори – 2022. године.

На изборима ове године наше удружење неће учествовати , јер смо на оснивачкој Скупштини удружења ( удружила нас је мука грађанска )  26.02.2019.год.  донели   одлуку да ову прву годину постојања удружења искористимо за, колико је то могуће, његово скромно промовисање широј јавности  на један висикокултуран и стручан начин, затим, да пронађемо одређен број људи који, по нашим јасно дефинисаним критеријумима, могу бити носиоци успостављања организационе мреже нашег удружења широм Србије и, на крају, да у том времену урадимо сва потребна програмска документа са којима можемо чистог образа и пуног срца пред наше грађане. У програмским документима удружења дали смо наше виђење најважнијих спољних и унутрашњих питања и понудили решења, за које сматрамо да су у многим садржајима боља од постојећих ( налазе се на WЕБ сајту : www.narodnasloga.rs ).

Сада нам предстоји тешка, неизвесна и неравноправна борба за наклоност људи широм наше Србије, у условима који су свима добро познати. Квалитет људи које тренутно имамо у удружењу и које ћемо, у то чврсто верујемо,  окупити у наредном периоду, као и квалитет понуђених програмских решења у нашим документима и чињеница да се суштински разликујемо од сви других на јавној сцени наше Србије, дају нам велики подстрек да у ту борбу уђемо  са реалним оптимизмом и надом да ћемо успети да урадимо оно што је за добробит највећег броја људи наше Србије .

Један наш велики научник је рекао : „Наша земља је опасно место за живот, не због лоших људи, већ због добрих људи који ништа не предузимају“ .

Како ми радили тако нам Бог помогао !

Београд,

09.05.2020.год.                       Председник Управног одбора Удружења „Народна слога“

                                                                                          Миодраг Вукмировић